Termički kapacitet

Akumulativna masa - da ili ne?

To je tema o kojoj se puno i intenzivno raspravlja. Uopšteno se polazi od toga da akumulativni građevinski elementi izjednačuju temperaturne ekstreme.

Zima
Zimi danju dolazi do zagrevanja sunčevim zracima uglavnom kroz prozore, koje akumulacijom u masivnim građevinskim elementima ublažava noćnu hladnoću. Akumulativne mase u dnevno-noćnom ciklusu faznim pomakom održavaju izjednačenje temperature u obliku postojanijih unutrašnjih temperatura. Ova argumentacija potiče još iz vremena nedovoljno izolovanih kuća s velikom potrošnjom energije u kojima se primenjivalo provetravanje otvaranjem, nadajući se da akumulativna masa neće dopustiti da se stan potpuno ohladi, odn. da će se vazduh u prostoriji nakon zatvaranja prozora opet brzo ugrejati.

U slučaju odlično izolovanih građevina akumulativna masa gubi svoje značenje odn. čak je i kontraproduktivna. Niskoenergetske i pasivne kuće u osnovi se mogu zagrevati unutrašnjim toplotnom dobicima u kombinaciji s komfornim ventilacijskim sistemom s povratom toplote i toplotnom pumpom – što je itekako popularno rešenje. Po pravilu, u slučaju da u kući nema puno akumulativne mase, takvo grejanje bez poteškoća je dovoljno za postizanje prijatne temperature u kući. Previše akumulativne mase, ako je ona sama hladnija, oduzima vazduhu u prostoriji neophodnu toplotu. Vreme dok se kuća zagreje – u prelaznom vremenu ili nakon povratka s godišnjeg odmora – produžava se s udelom akumulativne mase. Čim je manja potreba za grejanjem neke kuće, tim manja treba biti i akumulativna masa. Prednost toga je da se unutrašnja temperatura može brzo regulisati i prilagođavati spontanim temperaturnim potrebama stanara.

Leto
Leti želimo iskoristiti akumulativnu masu za prihvat prekomerne toplote danju da bi je se noću rešili obilnim provetravanjem. To temperaturno izjednačavanje putem akumulativne mase funkcioniše jako dobro sve dok su noći dovoljno sveže, dakle u rano leto i ranu jesen. Razdobljima letnjih vrućina kad akumulativna masa zagreva kuću više sunčanih dana uzastopno, noćno rashlađivanje većinom više nije dovoljno da se vrućina eliminiše iz kuće. Čak i ako se nakon nevremena spoljni vazduh već rashladio, vrućina i dalje ostaje u stanu. Ta razdoblja vrućina sve su češća. U leto 2008. termometar je u Gradišću pokazivao 39,5°C. Godinu dana ranije živa se popela na 34,5°C u hladu. I noći su sve toplije. Ako temperatura spoljnog vazduha u noćnim satima ostane iznad 20,3°C, govorimo o tropskoj noći – a i njih je u Srbiji sve više. Ono što u prvi mah podseća na opuštanje i godišnji odmor, ima itekako neprijatne posledice. Uz tako visoke temperature stambeni i radni prostor koji se po danu zagreje ne može se više rashladiti noću. Zato je važno spoljnim senilima na prozorima i dovoljnom toplotnom izolacijom zgrade ne dopustiti vrućini da uopše prodre u unutrašnjost.

Zaključak
Ako je akumulativna masa mala, sunce danju uspe zagrejati samo vazduh u kući. Tad se noću provetravanjem izbaci topli vazduh i zameni svežijim, pa je kuća opet hladnija. Ako u kući ima previše akumulativne mase, noću se više ne može isterati vrućina jer akumulirana toplota nastavlja zagrevati vazduh. U slučaju dužeg razdoblja lepog vremena kuća će se najverojatnije pregrejati. To znači da jednom zagrejana akumulativna masa polagano otpušta toplotu kroz neko duže razdoblje – pa se osveženje oseti tek u ranim jutarnjim satima, kad sunce opet izlazi i sve počinje iz početka. Akumulativna masa s energetskog gledišta nema nikakvih prednosti. Kod zgrada s odličnom toplotnom izolacijom, trostrukim ostakljenjem, spoljnim senilima, vrućina se može dobro eliminisati, a automatskom ventilacijom prostora se optimizuje izmena vazduha.

 
Štampaj Spakuj u PDF Preporuči