Toplotna zaštita leti

Spoljna senka i dobra toplotni izolacija
Zaštita od letnjih vrućina ima zadatak da za vrućih letnjih dana održava sobnu temperaturu – u prvom redu u stanovima i pod krovom – na podnošljivom nivou (ispod +27°C). Dobra toplotna izolacija zgrade i spoljna senka na prozorima trebaju leti da osiguraju da vrućina ne može tako brzo prodreti u unutrašnjost građevine.

Pritom valja obratiti pažnju na sledeće:
• položaj zgrade i upad sunčevih zraka kroz prozor
• zaštita od direktnih sunčevih zraka (spoljna senka)
• navike stanara u pogledu provetravanja (provetravanje noću)
• kvalitet toplotne izolacije
• interni izvori toplote i uslovno kapacitet akumulacije toplote u unutrašnjosti zgrade

Prva mera zaštite od sunca su prozori. Na klimu u prostoriji u velikoj mjeri utiče vrsta prozora, zaštita od sunca i udeo površine prozora. Naročito kod adaptiranih potkrovlja s kosim krovnim prozorima toplotna je izolacija u znatnoj meri zavisna od prozorskih površina i senkama.

Da bi se smanjio prodor sunčeve energije treba svakako montirati spoljnu zaštitu od sunca (žaluzine). Spoljne senke imaju bitno bolji efekat od unutarnjih žaluzina i senila koji u najgoremu slučaju deluju kao unutrašnji "kolektori" i teraju temperature u visine.

U letnjim mesecima dobro noćno provetravanje odvodi toplotu koja se tokom dana akumulirala u zidovima, podu i plafonima. Uslov za to je da se spoljni vazduh noću dobro rashladi, što je u letnjim vrućim razdobljima zadnjih godina sve ređe slučaj. Toplota akumulirana u masivnim konstrukcijskim elementima tada se noću više ne može potpuno eliminisati, pa se unutarnji prostor nastavlja grejati.

Važno: kapacitet za akumulaciju toplote kod materijala za izolaciju od letnjih vrućina zanemarljivo je mali. Time uslovljene razlike u osećaju temperature prostora, naročito kod izuzetno visokih letnjih spoljnih temperatura, ne igraju nikakvu ulogu.

Zaštita od letnjeg pregrevanja – ne dajte vrućini unutra, umesto da je rešavate hlađenjem
Leta su iz godine u godinu sve toplija. To nije samo subjektivan osećaj nego to potvrđuju i meteorolozi. Da bi temperatura u kancelarijama i stanovima ipak ostala prijatna, vrućinu treba isključiti. U Gradišću je u leto 2008. termometar pokazao 39,5°C. Godinu dana ranije živa se u termometru bila popela na 34,5°C u hladu. I noći su sve toplije. Ako temperatura spoljnog vazduha u noćnim satima ostane iznad 20°C, govorimo o tropskim noćima – a njih je sve više u Srbiji. Ono što u prvome trenutku podseća na odmor i praznike ima ipak neprijatne posledice. Na tako visokim temperaturama stambeni i radni prostori koji se tokom dana zagreju ne mogu se više noću rashladiti. Zato je važno uopše ne pustiti toplotu u kuću te iskoristiti mogućnosti zaštite od vrućine.

Građevina je složeni sistem u kojem svoju ulogu igraju mnogi građevinski materijali i načini gradnje koji se međusobno potiru ili pojačavaju. Zato su nam potrebne funkcionalne izolacije građevina kod kojih se zaštita od sunca i toplotna izolacija nadopunjuju.

Od čega se sastoji funkcionalna izolacija zgrade?
Funkcionalna izolacija zgrade u osnovi se sastoji iz tri komponente: spoljnog zida, prozorskih površina i zaštite od sunca. Najveći unos toplote odvija se preko prozora, čak i kad imaju dobar izolacioni koeficent U.

Izolovani spoljni zid praktično ne propušta toplotu u unutrašnjost, ali sunčeva energija prodire u zgradu naročito kroz istočne, južne i zapadne prozore, pri čemu su za najveće upijanje toplote odgovorne istočne i zapadne fasade zbog toga jer je na toj strani sunce u niskome položaju. Dakle, čim su veće prozorske površine, tim je veći njihov udeo u energetskom bilansu neke kuće. Činjenica je da veličina prozorskih površina zadnjih godina znatno raste – iz dva razloga: s jedne strane velike prozorske površine odgovaraju stilu moderne arhitekture, a s druge strane se velikim staklenim površinama na jugu može obezbediti puno sunčeve energije u hladno doba godine za potrebe pasivnog grejanja. Za udobnost neke kuće presudno je to da se omogući brzo i uspešno upravljanje unutrašnjom temperaturom. Stručnjaci pritom govore o dinamičnom upravljanju fasadom.

Senila protiv vrućine
Leti valja posebno paziti na izbegavanje pregrevanja usled prevelikog upijanja toplote, dok se zimi u prvome redu cilja na to da se gubici energije smanje na najmanju moguću meru. U svakome slučaju radi se o izmeni toplote preko vanjskog izolacijaa zgrade. Ako želimo sprečiti pregrevanje neke zgrade najbolji način je, logično, ne pustiti toplotu uopše u kuću. Kod punih delova zgrade sveobuhvatna toplotna izolacija sprečava prodor sunčevih zraka a time i zagrevanje spoljnih elemenata. Kod prozora tu funkciju preuzima spoljna zaštita od sunca. Ispitivanja pokazuju da spoljna zaštita od sunca smanjuje upijanje toplote preko prozora za 85 do 90%. Bitno je da je ta zaštita od sunca automatizovana. To omogućava brzo reagovanje lamela, rolni i dr. na doba dana, vremenske prilike i upijanje toplote. Sistem zaštite od sunca potpuno se automatski zatvara, čak i kad stanari ili korisnici zgrade nisu kod kuće. Tako se, na primer, u jednoj kancelariji na južnoj strani zaštita od sunca aktivira puno pre dolaska radnika. I u privatnim kućama zaštita od sunca reguliše se automatski – zavisno od položaja sunca. Na taj način zgrada temperira samu sebe.

Izbegavanje toplotnih gubitaka
U hladnom godišnjemu dobu taj se način uz upotrebu istih sistema jednostavno preokrene: pomoću toplotne izolacije i spoljnih roletni sprečava se gubitak energije. Kroz velike prozorske površine na južnoj strani po danu se u unutrašnjost propušta velika količina sunčeve toplote, gde se treba što duže zadržati. Čim se smrači, roletne se spuštaju i tako između prozora i zaštite od sunca nastaje vazdušni jastuk. U slučaju prozora na pasivnoj kući proizvodi za zaštitu od sunca mogu smanjiti toplotni gubitak za još 10%. Energetske gubitke preko neprozirnih spoljnih elemenata sprečava sveobuhvatna toplotna izolacija.
 
Štampaj Spakuj u PDF Preporuči