Ekonomski benefiti termičke izolacije

Manja zavisnost od uvoza energije
Prekid isporuke gasa iz Rusije u Zapadnu Evropu ponovo nam je jasno predočio negativne učinke zavisnosti od inostranstva po pitanju fosilnih energenata (ugljen, nafta, zemni gas). Korišćenje fosilnih energenata treba drastično smanjiti ne samo radi smanjenja učinka gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, nego i zbog smanjenja zavisnosti od drugih zemalja. Gotovo 80% domaće snabdevanje energijom potiče od fosilnih energenata poput nafte, gasa i uglja. Zbog malih domaćih zaliha tih goriva zavisnost Srbije od snabdevanja energije iz uvozu iznosi ukupno gotovo 70%. Stoga je smanjenje uvoza fosilnih energenata važan cilj Srpske energetske i klimatske politike .

Uvozna zavisnost usredsređena je na Rusiju. 60% zemnog gasa dolazi iz Rusije. U slučaju nafte (93%) i uglja (84%) uvozna zavisnost Srbije još je izraženija nego li kod gasa. Ako se ništa ne učini, Srpske potrebe za energijom do 2020. će porasti za ukupno gotovo 20%, a potrebe za gasom čak za oko 50%. Pritom nije sigurno, koliko će dugo Rusija još imati zalihe gasa, ili kad će ih trebati za vlastite potrebe.

Da bi se izbegla ta opasna zavisnost neophodna je dalekosežna i dubinska preorijentacija energetski intenzivnog životnog stila. Jedino ako uspe ta preorijentacija na veću energetsku efikasnost, moguće je zaustaviti stalni porast potrošnje energije zadnjih godina, te zadovoljavanje potreba za energijom moraju preuzeti na se obnovljivi izvori energije, naročito sunčeva energija. Svako daljnje ulaganje u elektrane na fosilna goriva ulaganje je u još veću zavisnost.

Korišćenje domaćih i obnovljivih energenata stvara mnogo regionalnih radnih mesta i osigurava stvaranje vrednosti.
Svako domaćinstvo godišnje plaća više od 3.000 evra za energiju. Godišnje mnogo novca ode u inostranstvo za naše energetske potrebe.

Zamislite kako bi bilo da veći deo toga iznosa ostane u Srbiji. Koliko bi radnih mesta na taj način moglo direktno ili nedirektno nastati. Koliko bi ljudi moglo od toga živeti, ovde plaćati poreze i trošiti. Korist za državu i osiguranje budućnosti prevagnuli bi nad trenutno nešto višom cenom u ukupnom interesu svih nas.

I obratno, postavlja se pitanje, kakva će kriza nastati ako se praktično nespremni suočimo s nestašicama energije i sirovina. Posledica će biti nestašica i socijalna beda, samo zato jer nismo hteli uvideti konačnost fosilnih energenata i jer nismo spremni preorijentisati našu privredu na ekološko privredu u zatvorenom ciklusu. Jer se oslanjamo na ministre kratkotrajnih mandata preko kojih međunarodna energetska industrija ostvaruje svoje finansijske interese, a mi joj dopuštamo da nas uljuljkuje.

Sunčeva energija je besplatna, biomasa ne sme trunuti
Naša energetska budućnost ne zasniva se na malome broju glavnih energenata, nego na energetskoj efikasnosti i održivom iskorištavanju mnogih ekološki prihvatljivih decentraliziranih izvora energije. Tehnički gledano u našim tipovima klime svaka kuća se praktično može koncipirati kao energetski samodovoljna, dakle kao svoja vlastita "elektrana".

Prednosti energetske efikasnosti i iskorištavanja domaće energije
• Srbija je na području energije osigurana od kriza: zavisnost o nepredvidljivo poskupljujućim energentima ograničenih zaliha opada
• Trgovinski se bilans rasterećuje
• Domaće regionalno stvaranje vrednosti stvara radna mesta i blagostanje
• Preokret u energetskoj politici snažno potstiče konjunkturu, predstavlja program rasta za domaće gospodarstvo i povećava izvozne šanse
• Energija ostaje priuštivom za stanovništvo
• Ključ za zaštitu klime i sveobuhvatnu zaštitu okoline
• Mir i blagostanje trajno se osiguravaju
 
Štampaj Spakuj u PDF Preporuči