Planeta danas

Posledice promene klime i globalnog zagrevanja
Jedno je sigurno: klima se menja. No, kakve će biti stvarne posledice globalnog zagrevanja? Hoće li doći do katastrofe? Zar nije moguć preokret?

Neke od posledica globalnog zagrevanja vidimo već sada: sve su češći vremenski ekstremi, poplave, oluje. Glečeri u Alpima se otapaju, periodu vrućega vremena se gomilaju. Neki u tome čak vide i pozitivan učinak: toplija leta znače temperature kao u primorskim zemljama, gde idemo na godišnji odmor. Ali, pogled na zemlje južne Evrope i drugih kontinenata pokazuje kakve katastrofalne posledice donosi zagrevanje zemlje. Ponestaje pitke vode, suša uništava letinu, požari uništavaju velika šumska područja. Sve veći broj oluja razara obale i kopnena područja.

Može se očekivati porast nivoa mora od 0,8 do 1,6 metara. Velik deo Holandije bio bi pod vodom, a ugroženi bi bili mnogi gradovi u lagunama i na obali, poput Venecije. Gotovo polovina svetskog stanovništva živi u obalnim područjima. Za te ljude je porast nivoa mora stvarna pretnja. Ionako velik, broj plimnih katastrofa u jugoistačnoj Aziji i dalje će rasti. Ugroženo je postojanje mnogih pacifičkih ostrva.

Rizici su praktično nesagledivi
Posledice promene klime odn. globalnog zagrevanja mnogostruke su i složene. Klima se ne menja ravnomerno i uvek predvidljivo. Jedna od posledica maćehinskog odnosa prema okolini bit je iznenadno pomanjkanje pitke vode u nekim delovima sveta. Druge se posledice mogu akutno iskazati npr. iznenadna promena morskih struja.

Temperatura je u prošlome veku već narasla u proseku za oko 0,74 stepeni Celzijusa. Pet najtoplijih godina od početka beleženja klimatskih podataka godine 1850. bile su 1998., 2002., 2003., 2004. i 2005. Doduše, mnogi su najtoplije mesece u tim godinama doživeli kao idealno letnje vreme, a neko se obradovao i smanjenim troškovima grejanja. No, istovremeno se poremetio vegetacijski ciklus mnogih biljaka, promenio se kalendar mnogih ptica selica. Mnogi stariji ljudi osetili su tegobe usled visokih temperatura te su i umirali od vrućine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) na UN-ovoj Konferenciji o klimi u Montréalu 2005. globalno zagrevanje ne uzima danak u ljudskim životima samo u zemljama u razvoju nego već preti i Evropi. Evropski talas vrućina 2003. odneo je 35.000 ljudskih života i prouzrokovao privredne štete od 14 milijardi evra.

Osim izuzetno toplih leta već sada osećamo još jedan trend: nevremena su sve jača te pustoše cele gradove. Ukratko, promene su već previše uočljive da bi se moglo govoriti o slučajnosti.

Mnoge posledice klimatskog zagrevanja već osećamo: leta su toplija nego ikada pre, broj poplava, katastrofalnih suša i šumskih požara raste. Neke posledice zagrevanja doživećemo tek za nekoliko godina i decenija. Male znakove tih promena vidimo već danas, npr. promenu morskih struja, zagrevanje mora, širenje pustinja i otapanje leda na polovima kao i glečera. Ako ništa ne učinimo protiv globalnog zagrevanja, ti će se procesi pojačavati naša će deca i unuci imati puno problema.

Još jedna promena je širenje pustinja. Proces nastanka stepa i pustinja u sledećim će se decenijama drastično pojačati i osim područja poput Kalifornije ili Australije pogoditi i mnoge afričke i južnoameričke zemlje. Posledica će biti velika glad i pomanjkanje vode za piće.

Teške posledice ima će i otapanje leda na polovima i glečera. Velik deo zaliha pitke vode na zemlji pohranjen je u njima. Ako njih nestane, valja računati i s nestašicama vode za piće. Osim toga otapanje leda na polovima donosi dodatno zagrevanje zemlje i porast nivoa svetskih mora. Do sada su bele snežne površine Arktika i Antarktika pomagale odbijati sunčeve zrake i na taj način upijati manje toplotne energije. Ako se pak led na polovima otopi, Zemlja će se puno brže zagrevati.

Znakovi nam govore šta će se dogoditi ako ne sprečimo daljnje zagrevanje Zemlje. Ako ostanemo pasivni, u starosti ćemo se naći pred nerešivim problemima i katastrofama, a naša deca pogotovo.
 
Štampaj Spakuj u PDF Preporuči